Unutrasnje dete i Razlozi za uspostavljanjem kontakta
Dete koje se ne igra nije dete, ali čovek koji se ne igra izgubio je zauvek dete koje je živelo u njemu
/ A child who does not play is not a child, but the man who does not play has lost forever the child
who lived in him. ~Pablo Neruda
Postoje mnogi razlozi zašto da uspostavite kontakt sa unutrašnjim detetom (I zašto da budete
stalno u kontaktu sa unutrašnjim detetom), a ja ću navesti neke od njih:
1. Uspostavljanje kontakta sa duhovnom suštinom - mi, kao duhovna bića, silazimo u
naše fizičko telo i radjamo se kao deca, kao bebe. Zbog toga je dete kao sastavni deo naše
ličnosti uvek u najprisnijem kontaktu sa duhovnom suštinom. Kada se dete rodi, ono je
gotovo čista duhovna suština, zato što u toj tački još uvek nema nikakvih iskustava, nikakvih
dodirnih tačaka sa ovozemaljskim svetom. Kada stupimo u dodir sa unutrašnjim detetom, mi
dospevamo u vezu sa našom najdubljom i najčistijom duhovnom suštinom. Negujući odnos sa unutrašnjim detetom, mi automatski obrazujemo dublju i čvršću vezu sa našom duhovnom
suštinom.
2. Drugi važan razlog za stupanje u dodir sa unutrašnjim detetom jeste taj što je dete ključ
naše kreativnosti. Kreativnost sasvim male dece je nepresušna. Ona su u stanju da
neprekidno, nesputano, igraju svoje maštovite igre. Igra ima svoju svrhu u razvoju ličnosti.
Kroz nju dete usvaja ono što dolazi iz spoljašnjeg sveta na svoj način. Tu je i koren
spontanosti i kreativnosti, samosvojnog i originalnog odgovora na život. Svi mi posedujemo
kreativnost, upravo kao i deca, ali smo je kao odrasli potisnuli, inhibirali. Tako, kada
dospemo u dodir sa unutrašnjim detetom, dolazi do naglog oslobadjanja kreativnosti, jer
umetnost se prepoznaje bilo gde ako je ima.
3. Unutrašnje dete je takodje ključ razvoja intimnosti u našim odnosima. Pošto je
unutrašnje dete ono koje poseduje najdublja osećanja, ono je deo nas koji može istinski da
voli. Ono je takodje naš ranjivi deo, onaj deo koji može biti povredjen. Da biste postali zaista
intimni sa nekom osobom moraćete takodje da budete i u dodiru sa svojom ranjivošću, čak i
sa najosetljivijom tačkom u vama koja može biti povredjena. Ranjivo dete u nama je ono koje
nam dopušta da doživimo intimnost i bliskost sa drugim osobama. Ako nismo u dodiru sa
našim unutrašnjim detetom, mi zaziremo od prave intimnosti sa drugim ljudskim bićem.
Medjutim, u procesu učenja kako da uspostavimo kontakt sa unutrašnjim detetom, kako da
preuzmemo odgovornost za njega, kako da ga štitimo i dopustimo mu da se ispolji na
prikladan način, mi ćemo doživeti pravu, zdravu intimnost koja će nam ispuniti život.
"Iskustvo iz detinjstva može da utiče na nas, odredjuje naš izbor životnog partnera, kako mi
funkcionišemo u medjuljudskim odnosima i utiče na naše razumevanje odnosa sa ljudima."
(Claire Carmichael, Getting it Right)
4. Ljudi sa problemima kao što su zavisnost, depresija, problematični odnosi sa drugim
ljudima, hronična disfunkcionalnost mogu biti promenjeni isceljivanjem unutrašnjeg deteta
i pronalaženjem novog puta i životne energije. Izvor njihovih problema može biti u prošlosti, u
unutrašnjem detetu koje je sačuvalo svoje iskustva i osećanja iz detinjstva i odrastanja. To
često dovodi do situacije u kojoj odrastao deo nas reaguje snažno na odredjeno iskustvo, a
naša osećanja mogu biti osećanja malog deteta. Procesom otvaranja unutrašnjeg deteta i
upoznavanja sa izvorom takvih osećanja može se uticati na naše ponašanje na čudesan
način.
5. Unutrašnje dete je i ključ naše slobode, spontanosti, intuicije. Ako dopustimo
unutrašnjem detetu da bude ono što jeste, bićemo slobodni I moćićemo da se prepustimo
kosmičkoj, božanskoj energiji da nas vodi kroz naš život (onaj koji nam pripada).
